ФОРУМ ХРИШЋАНСКИ САБОР СРБИЈЕ
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.
ФОРУМ ХРИШЋАНСКИ САБОР СРБИЈЕ

СВРХА ФОРУМА ЈЕ ДА ОКУПИ ПРИСТАЛИЦЕ ПОВРАТКА ХРИШЋАНСКЕ, ПРАВОСЛАВНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ И ПРОМОВИСАЊЕ УДРУЖЕЊА ХСС.
 
HomeHome  PortalPortal  ТражиТражи  Latest imagesLatest images  Региструј сеРегиструј се  Приступи  

 

 Краљ Александар и Љотић

Go down 
АуторПорука
ЗБОР




Posts : 37
Join date : 05.04.2010

Краљ Александар и Љотић Empty
ПорукаНаслов: Краљ Александар и Љотић   Краљ Александар и Љотић EmptyTue Apr 06, 2010 7:43 am

Краљ Александар је 06.01.1929. године прокламовао Закон о
краљевској власти, на основу кога је распуштена Нагодна
скупштина, а политичке странке престале да постоје. Пад лажног
парламентаризма и Закон о краљевској власти ишли су у прилог
схватању Димитрија Љ отића о већој централизацији. Ипак,
постојало је још ствари за које се Димитрије Љотић залагао. То је
између осталог било сталешко уређење државе. Ценећи Љотићев
патриотизам и познавајући његове симпатије према монархији,
краљ Александар га је 16.02.1931. године именовао за министра
правде при влади Петра Живковића. Димитрије Љотић је већ
28.06.1931. године поднео краљу нови пројекат устава. Основна
мисао овог нацрта била је да народ бира своје представнике
општим тајним гласањем, док би саму кандидацију вршиле среске
колегије у које би ушли представници професионалних, сталешких,
4
културних и хуманитарних организација. Народ би тајним и
слободним гласањем прихватио или одбацио овај Нацрт устава.
Пошто је његов предлог Устава одбијен, Љотић је поднео оставку.
Други разлог његове оставке може сес закључити из његовог
разговора са патријархом српским господином Гаврилом Дожићем,
тада архиепископом, зетско-приморским, у Нишкој Бањи
16.10.1934. године. У својим мемоарима патријарх Гаврило помиње
Димитрија Љ отића као једног поштеног политичара за којег је знао.
На питање зашто је поднео оставку, Димитрије Љотић му је
одговорио: "Величанство, морам да поднесем оставку. Не могу
више да сарађујем са мојим колегама. Они праве још и данас своје
спискове: ко је демократа, а ко је радикал. Премештају добре и
честите по своме правилу. Од мене су тражили да као министар
правде усвојим њихова тражења и премештам судије са породицом
из једног места у друго. То је огромна штета, јер држава губи
материјално а и ради правосуђа. Тек што је један судија упознао
средину у којој ради и њен менталитет, треба га премештати у
други далеки крај, где ће му требати дуго времена док упозна
људе и нову средину, Ја сматрам да је замисао и програм Вашег
Величанства немогућ са оваквим министрима и њиховим радом."
Дана 2.09.1931. године краљ Александар је примио Димитрија
Љотића у опроштајну аудијенцију. На њој му је краљ Александар
рекао да није могао да прихвати његов предлог Устава, јер му се
чинило као да иде у маглу, на шта му је Димитрије Љ отић рекао да
је ово што предлаже Влада одлажење у маглу. Зато ће он (Љотић)
своје мисли почети да објављује и око њих скупља људе којима се
оне чине прихватљиве. Одрекао се и министарске пензије, на коју
је по закону имао право.
Иако краљ Александар није дозвољавао стварање политичких
странака био је благонаклон и подржавао је стварање
југословенских организација које су у свом програму као основу
имале интегрални југословенски национализам. Такве организације
су биле:
Југословенска акција (ЈА)
Здружење борцев Југославије (Борачка организација Југославије,
БОЈ)
Група Димитрија Љ отића окупљена око листова ЗБОР и Отаџбина
Југословенска акција основана је на састанку у Београду на Божић
7.01.1930. године. У првим данима своје делатности Југословенска
акција није излазила пред народ, већ је као затворено друштво
представљала један мањи скуп интелектуалаца, неповезаних
неким заједничким програмом. Сама је међу собом била подељена
на две групације. Прва групација, коју су називали идеалистичком,
а која је у почетку преовладавала, тражила је да прва
организација буде и остане оно што и јесте - затворени круг.
Насупрот њој, постојала је и активистичка групација која се
залагала да Југословенска акција донесе свој програм, и да се
појави у јавности. Временом је активистичка групација
преовладала. У први директоријум Југословенске акције изабрани
су: Данило Вуловић, Велибор Јоцић, Александар Штулкофер, Јурај
5
Коренић и Илија Костренчић за шефа пропаганде. На својим
скуповима чланови Југословенске акције су дизали десну руку у
вис, па их је народ дочекао као фашистички покрет. Својом идејом
о сталешкој организацији државе дошли су у сукоб са владајућом
Југословенском националном странком (ЈНС), која је желела да им
забрани рад.
У Словенији је у децембру 1933. године фузијом разних
организација створено Здружење борцев Југославије (Борачка
организација - БОЈ). Вође овог покрета биле су: Аугуст Крамер,
Стане Видмар и Владимир Фабјанчић. Бранили су шестојануарски
Закон о краљевској власти, и залагали се за сталешку државу. И
њима је прилепљена етикета фашистичке организације, што су ови
побијали. Пошто су им комунисти (правилно их уочивши као
најнационалније групе) почели да ометају скупове, челници БОЈ-а
су наредили стварање такозваних редителских оделков (одељење
реда) који су имали задатак да им се организовано супротстављају.
Због сталног притиска власти на ЈА и БОЈ, ове организације су
осетиле потребу да се уједине. Њима се прикључила и група
окупљена око листова Збор и Отаџбина коју је предводио
Димитрије Љотић.
Назад на врх Go down
 
Краљ Александар и Љотић
Назад на врх 
Страна 1 of 1
 Similar topics
-
» Доктор Димитрије Љотић-Хришћански поглед на Власт и Властодршце

Permissions in this forum:Не можете одговорити на теме у овом форуму
ФОРУМ ХРИШЋАНСКИ САБОР СРБИЈЕ  :: ХРИШЋАНСКО ПРОСВЕТИТЕЉСТВО :: ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА И СРБИЈЕ :: Историја српског народа и Србије у периоду Краљевине Југославије-
Скочи на: