Hriscanska aktivnost na politickoj funkciji .

Sam naslov ove teme zvuci kontradiktorno sa obzirom na lose moralne osobine vecine osoba koje se profesionalno bave politkom .
Ali je sa druge strane cinjenica da se na sveopsta drustvena desavanja u jednoj drzavi kao i ekonomske i privredne promene na bolje u toj drzavi nazlost moze uticati iskljucivo i samo politickim delovanjem .Na zalost i nesrecu jos uvek nije moguce da jedna osoba koja ima napredne ideje , plemenite i humane namere da u jednoj drzavi napravi reforme i promene na bolje , a da nije politcki aktivna .
Sa obzirom na tu cinjenicu moje je misljenje i stav da jedna istinski hriscan koji zeli da unapredi drustvo u kojem zivi ,mora da se bavi politickim delovanjem.Pogotovo ako ima namere da u toj drzavi spreci ekspanziju unistavanja hriscanskih vrednosti ,od strane politickih ili bilo kakvih drugih snaga , kojima nije stalo do ocuvanja i zastite hriscanskih kultuloroskih i svih drugih vrednosti u toj drzavi ili ih nisu svesni .

Аутор текста :
Немања Д. Милиновић

Хришћански живот подразумева активно учешће у цркви, проучавање Светог Писма, присуство на молитвама и службама и поштовање одређених заповести (закона).

Не постоји ни једна заповест у Библији која би указивала на професионална ограничења.

Постоје стихови који указују на ограничавања неких занимања.

Међутим, таквих инсинуација нема када говоримо о политици као професији.

Зашто би припадност политичкој партији била у супротности са религијом?

Ако хришћански верник приступи политичкој партији, не значи да он тиме престаје да верује и испуњава оно што вера налаже.
Напротив, он тиме добија ново поље на којем, радећи и живећи у складу са својом вером, може да да позитиван пример. За хришћане је важно да активно учествују у друштвеном животу, јер свет их на тај начин такође може препознати.

Различити политички изазови не треба да буду аргумент да хришћанима није место у политици.

Свака професија има изазове.Од појединца зависи како ће поступити. Поступак појединца је тачка где религијска свест може имати удела. Међутим, битно је то да поступак не одређује појединца, већ појединац одређује поступак. Ако је појединац верујући хришћанин, његов поступак требало би да то посведочи.

Важно је напоменути да чланство у партији није једини начин да се особа бави политиком.

Многи политичари, министри, градоначелници, председници држава нису страначке личности.

Ипак, они се налазе на врло одговорним политичким функцијама, где имају прилику да утичу на промене и унапређење друштва. Могуће је да међу њима има хришћана.

По начину њиховог деловања они би требало да буду препознати као хришћани.Да ли ће неко бити хришћанин не зависи од тога чиме ће се бавити. Појам хришћанске свести је много шири, јер укључује шире аспекте живота, који се тичу човекове строго индивидуалне одлуке да ли жели да верује у Христа и следи његов пут или то не жели. Та одлука није повезана са професијом, чак и ако је реч о политици.

Стога, младим верницима јесте место у политици, јер они граде будућност и за њу имају одговорност.

Циљ је оно због чега се вреди политички жртвовати.

Само конкретан и вредан циљ треба да буде мотив за бављење политиком.

Довољно вредни циљеви помоћи ће нам да оно што радимо буде најбоље од нас.