У својој Беседи приликом хиротоније владика Иринеј (Добријевић) је рекао:
“Своју захвалност упућујем, како професорима и колегама, тако и студентима Универзитета Лојоле у Чикагу …”
Из званицне биографије бискупа Иринеја мозе да се процита да “хе примарилy wоркед ин едуцатион, теацхинг ат Лоyола Университy ин Цхицаго…”.
пише: Предраг Вучинић
Универзитет Лојола (Лоyола) у Чикагу је најпознатији у Америци језуитски (или што би Хрвати рекли исусовски) универзитет, веома је поносан на своју језуетску традицију, а и име је добио по оснивачу језетског реда Инасију Лојоли. За оне који не знају ништа о језуитима ево више информација ко су језуити које толико воли наш бискуп и којима се пред толиком митрополитима и владикама поносно захвалио.
Покорност папи и духу папизма
Ред језуита познат је и као Друштво Исусоваца и на њиховом амблему се налазе слова ИХС и негују култ Сунца. Један су од по злу чувених папских калуђерских редова који је, са мотом, “Ад маиорем Деи глориам” (”За већу славу Божју”), у шеснаестом веку основао Шпанац Игнацио Лојола. Основни циљ рада био је обнова римокатолицизма, угроженог протестантском реформацијом. У ту сврху, Лојола је као основно начело реда поставио апсолутну покорност папи и духу папизма (мада је, у ствари, ред имао великог утицаја на папе и био својеврсна “црква у цркви”). Језуита је, по наредјењу висе власти, могао бити послан било где и било кад на проповед; он је, како тврди Лојола, по наредјењу те исте власти морао да сматра да је бело - црно, и обратно, да признаје над собом и власт бесловесне зивотиње, ако му је Бог “одреди”за старесину.
Језуити су се веома брзо просирили по Западној Европи. Оснивајуци многе средње и високе сколе, веома су утицали на развој европске интелигенције; трудеци се да, преко исповести, загосподаре савестима људи, успели су да за кратко време стекну симпатије, нароцито медју зенским светом, коме је годила својеврсна “благост” језуитских “дусебризника”. Лојола им је саставио духовне везбе које су се састојале у замисљању слика из Светог Писма и њиховом “созерцавању” (сто је пракса потпуно тудја светоотацкој аскези). Такодје, било им је допустено да лазу и цине друге слицне ствари, које треба да слузе “на вецу славу Бозју”. Посто су се показали бескрупулозни у остварењу својих намера и бескарактерни у тобозњем угадјању Богу, приписана им је изрека “циљ оправдава средство”, а реци некоме да је “језуита” знацило је реци му да је лицемер и подлац, маскиран образином цовецности. Језуити су се укљуцили у рад инквизиције, а огњем и мацем су настојали да сире папизам у Северној и Јузној Америци, медју локалним индијанским становниством које их се грозило. Папа им је дао право да продају индулгенције (опростајнице грехова), циме су се они обилато слузили, па су људима који су материјално помагали ред опростајнице свих грехова давали два пута - једном у току зивота, а једном на самрти.
Језуити су милитантна организација у оквиру католичке цркве, устројена као војска са чиновима. Главни у Реду је Генерал и он је заправо Црни Папа, стварни владар Ватикана. Први Генерал и оснивач Реда је шпански свештеник Ињасио Лојола, који је 1534. за време владавине Папе Павла ИИИ сматрао да се против јереси (све већег броја присталица протестантизма) црква мора борити прикривеним и насилним методама Познати “Илумбрадос” језуита био је и злогласни Франсис Борџија Иако многи и данас верују да су они само део римокатоличке цркве са својим специфичним учењем, њихова историјска улога је далеко мрачнија и многим људима непозната. Лојола је иначе и оснивач првих Илумината (Илумбрадоса).
ТАЈНА ЗАКЛЕТВА УЗ КАМУ
Језуите посебно повезује њихова специфична заклетва коју мора да положи сваки језуитски искушеник када ступа у одређени чин. Он тада клечи на црвеном крсту пред надређеним у Реду. Испред њега су две заставе: позната жуто-бела застава папства и црна застава која има каму са две оштрице и црвени крст изнад лобање са две укрштене кости. То је застава језуитског реда, тврди Алберто Ривера.
Приликом полагања заклетве надређени даје новом искушенику мали црни крст са распећем који искушеник мора да притисне на своје срце и тада му надређени пружа каму. Искушеник прихвата оштрицу каме и притиска врх у правцу свог срца. Надређени му тада, држећи дршку каме, говори заклетву језуита .
ТАЈНА МИСИЈА У ЗНАКУ СУНЦА?
Напоменимо само укратко да су по сведочењу др Ривере њему пренета нека знања и информације које су биле најчуваније тајна Ватикана и које се у историјским књигама нису помињале. Његов главни учитељ је био немачки језуита кардинал Августин Беа, конфесор папе Пија XИИ и председавајући Римокатоличког Екуменског Покрета. Једна од тајни коју је он “одао” свом ученику Ривери је језуитско прикривено учешће у стварању две паклене идеологије: са једне стране то је био немачки нацизам (као и претходно фашизам у Италији који је забранио све друге конфесије осим римокатличке), а са друге атеистички комунизам, како би се збацио са власти највећи заштитник источне ортодоксне цркве- руски цар. Ако је циљ био да се у међусобном сукобу физички уништи што више јеретика, задатак је успешно обављен. У Другом светском рату, где су сукобљени “верници ” и “неверници” , поред великог броја убијених Јевреја (данас се настоји извршити ревизија о тачном броју), страдало је и два милиона Немаца (највише протестаната) и 20 милиона Руса (православаца) и нешто мање других јеретика (Енглеза) и пагана (Цигана). Ту су, наравно и Срби.
Зато Ривера каже да су у праву сви они протестанти који су тврдили да је католичка црква “Мајка проституције и гнусности на Земљи”, те да Јованово Откривење (глава 17) не описује древни Вавилон, већ садашњи Ватикан.
Ривера још додаје да Сатана седи управо у самом врху Ватикана, те да је највише био шокиран када је на руци једног шпанског језуите високог ранга видео прстен са масонским обележјем и када је сазнао да је исти био и члан шпанске комунистичке партије. Такође је сазнао да је језуита Генерал у блиским везама са Илуминатима у Лондону.
Ривера открива и да неки свештеници језуити са напором прихватају ове лажи немајући другог излаза осим ове службе.
Занимљив је и Риверин опис крсташког похода (почео 1096.) на Јевреје (Јудејце) који су живели у изгнанству у Европи. Тада су побијене читаве јеврејске насеобине, док су жене масовно силоване. Њихова тако родјена деца, без очева, била су крштена као римокатолици, да би онда када су одрасла силом натерана да иду на ходочашће у Јерусалим. Тамо су, међутим, на превару продата Арапима као робље у замену за злато.
Подсетимо да су управо језуити творци усташког покрета у Хрватској 1941. као и идеолошки творци косовског отцепљења од Србије. Новинар и публициста Грег Сзyмански тврди да скреценица УЦК (Усхтриа Цлириматаре Косовес) заправо знаци “Устасха оф Цроатиа оператинг ин Косово”
Православни народи сматрају да аспирације Римокатоличке цркве према “шизматичном” истоку, односно свим источноевропским земљама у којима је православље доминантан облик хришћанске вероисповести трају још од раскола у хришћанској цркви 1054. године.
ЈЕЗУИТСКИ ЛОГОРИ СМРТИ
Католичка црква је на различите начине покушавала да поунијати православни живаљ на овим просторима. Методе су биле потпуно супротне од прокламованих циљева. Почевши од разноврсних облика политичких и економских уцена, па све до најгорих облика насиља и принудног “покрштавања” већ крштених. Ватикан је своје деловање увек базирао на својим монашким редовима. Нажалост, искуства Срба са католичким редовницима су крајње негативна и то првенствено захваљујући фратрима из реда исусоваца (језуита).
Неки од тих “отаца”, који су иначе припадали реду устројеном по животним правилима једног од најчеститијих и највећих католичких светаца Фрање Асишког, били су међу најгорим злочинцима у Другом светском рату, а њихова зверства у НДХ, и то нарочито у “логорима смрти” - Старој Градишки и Јасеновцу - тешко су схватљива нормалном човеку. Лош глас о злочинима католицких редовника пронео се целим светом изједначавајући их са већ озлоглашеним доминиканцима, или “божијим псима”, како их зову, који су током вишевековног инквизиторског терора на себе заувек навукли мржњу протестаната.
Ватикан је улогу носиоца католичког прозелетизма препустио свом најперфиднијем реду - језуитима. Прорачунати, хладнокрвни и врло образовани, језуити су постигли огромне успехе у латинизацији православних верника у Румунији, Молдавији, Украјини, Белорусији и Русији. Они су искуство стицали по џунглама Јужне Америке, одакле су својевремено и протерани, по пустарама Африке, па чак и Кине и Јапана, и то у време када су ове две земље биле затворене у самоизолацији.
Захваљујући ратним збивањима, санкцијама, разним несрећама које су се стуштиле на наш народ, језуити су успели да, углавном преко своје хуманитарне организације “Керитас”, створе своја упоришта и у нашој земљи, и то првенствено у подручјима где је становништво мешовитог националног састава као што је то случај са Босном или Војводином.
Home 
